Jedan od alarmantnih karakteristika krize na Krimskom poluostrvu je zapanjujuća sigurnost sa kojom Vladimir Putin  sledi svoju agendu tamo i u istočnoj Ukrajini.

Ukratko: Ruske trupe koje pripadaju Crnomorskoj floti,  što je sada priznao i pro-ruski premijer Krima, zauzele su aerodrome i strateške lokacije, uključujući vladine zgrade i televizijske stanice. Saboteri su oštetili optičke telefonske kablove koji povezuju Krim sa Ukrajinom. Postoje nepotvrđene informacije o pokušajima da se zauzme vojna raketna baza za protiv vazdušnu odbranu i sletanje vojnih letelica. U subotu je Gornji dom Ruskog parlamenta glasao javno za odobrenje intervencije koja se već dešava.

Oni, kojima je poznata ruska vojna i politička strategija, poslednje poteze  prepoznaju odmah iz vremena starog ruskog vojnog priručnika, ne samo sa akcentom na manipulacije, iznenađenje i provokacija kojima naloženi osećaj krize sledi apel za pomoć. Da li će to pratiti obrazac Južne Osetije i Abhazije, gde su ruski mirotvorci okupirali i efikasno pripojili teritorije, ključna sporna tačka jesu dešavanja na poluostrvu Krimu sa većinskom ruskom populacijom, kojim dominiraju Crnomorska flota u Sevastopolju i veliki broj baza Ruske južne vojne komande duž granice u blizini Krasnodara i Rostova na Donu. Za sada se čini da je to namera.

Upravo zbog ovog razloga – u kombinaciji sa mestom Rusije u Savetu bezbednosti UN i njenim statusom nuklearne sile -  Putin ima dovoljno prostora za manevrisanje na Krimu.  Moguće sankcije Zapada protiv Moskve uglavnom su ograničene na simbolične geste, naročito sada kada su Olimpijske igre u Sočiju završene.

Za novu Vladu Ukrajine u Kijevu i za EU ovo je izazov; obe strane žele da izbegnu širenje trenutnog sukoba jer bi se odigrao na granicama Evrope. Realnost je da već krhka i podeljena Ukrajina ne može da rizikuje sukob sa Moskvom koja je, paradoksalno, bila glavni garant bezbednosti kada se Ukrajina odrekla nuklearnog naoružanja nakon raspada SSSR. U nagoveštaju šta bi Ukrajina od ovoga mogla da dobije, Ministarstvo energetike Rusije, koje je Putin postavio kao moćnu ekonomsku polugu protiv Ukrajine, je objavilo podsetnik koliko Kijev duguje Gaspromu za uvoz gasa.

Potvrda uticaja Rusije na situaciju na Krimu, čak i da se zaustavi u ovom trenutku, ispunjava dve funkcije koje se preklapaju. Podvlači dugogodišnji strateški interes Moskve u tom delu i podriva novu vladu u Ukrajini u pokušajima da uspostavi kontrolu nad istokom zemlje, posebno pred izbore koji su zakazani za 25. maj. Akcija na Krimu je dala neizbežan odgovor , ne samo u istočnom gradu Donjecku, gde jaki pro-ruski osećaji idu ovome u prilog.

Sve to znači da će iz ove kratkoročne krize Ukrajina izaći podeljena, sve siromašnija, a možda i vojno i politički nemoćna. To sve odgovara Putinu. Ono što je teško videti, a što je tako efektno potisnuto poslednjih  dana, jeste kako će reagovati SAD i EU, mimo uzaludnih izraza zabrinutosti i ogorčenja. . Isto tako, jasno je da kada su zapadne političke institucije pokušale pridobiti zemlje koje su u susedstvu Rusije, predlog širenja NATO-a u Gruziji, veće evropske integracije za Ukrajinu - Moskva ih je gurnula nazad vrlo konkretno u  oba navrata.

Jedini konkretan napor za sada je bila pretnja Baraka Obame da bojkotuje samit G8 u Sočiju kasnije ove godine  i  podrška specijalnom izaslaniku generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna Robertu Seriju da otputuje na Krim i pokuša da nađe rešenje krize. Njegovi napori do sada nisu naišli na odobravanje.

Jedna stvar je sigurna: trenutna kriza predstavlja najveću pretnju bezbednosti Evrope od Balkanskih ratova, i zapadni lideri, uključujući Obamu i Dejvida Kamerona (koji je o situaciji razgovarao telefonom sa Vladimirom Putinom), nisu se pokazali impresivnima u dosadašnjem odgovoru, demonstrirajući  slabo razumevanje razvoja događaja. Za sada Putin vodi igru. Za međunarodnu zajednicu je vreme da pokuša da ga sustigne.

* Prevela Žarka Radoja