Branislav Zukić | 05/02/2025

Očekuje se da će Albanija zbrinuti do 4.000 Afganistanacai Afganistanki

Zgrožena pratim vijesti iz Afganistana. A jedino što mi pada na pamet jesu riječi Seraj Mahboube, vodeće borkinje za prava afganistanskih žena: “Cijelom svijetu ću reći — sramite se.” Šta drugo da kažem?

Film prati dečka koji je s 15 godina organizirao bijeg svoje obitelji strahujući da će mu otac presuditi mami i k tome udati devetogodišnje sestre.

“S tijelima mladića iz Afrike, u Paragvaj stigla je Europa. U paragvajsku luku pristao je politički i ekonomski projekt, utvrda ustrojena na sadističkim politikama Europske unije i zakonima njezinih država članica i podanica. Stigao je režim smrti", poručuju u pismu javnosti iz Transbalkanske solidarnosti

U nedostatku infrastrukture, pokreta ili nekakve revolucionarne ideje koja bi okupila nezadovoljne, jedini ispravan zajednički imenitelj može da bude bes. Bes zbog toga što smo isključeni, ostavljeni bez glasa i u institucijama i u javnosti, što nam je uskraćena mogućnost da menjamo državu u skladu sa svojim potrebama, i što čak ni kad umiremo zbog ljudske nesposobnosti nema te ultimativne pravde da barem brojevi budu tačni.

Primetio sam da je naš vladalac usavršio tehniku preuzimanja protesta, posebno kada su u pitanju razni spontani izlivi narodnog gneva. Tehnika se sastoji u tome da se par stotina specijaca u civilu pošalje na čelo protesta, ponašajući se kao predvodnici mase i uzvikujući unapred pripremljene parole.

Povodom najave da je Ministarstvo odbrane Srbije naručilo skoro 2,5 tona žilet žice koja bi trebalo da bude iskorištena za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, objavljujemo prevod teksta iz Gardijana o tome zašto neke države odlučuju da je sklone i kako politika EU oličena u žilet žici utiče na živote ljudi kojima je namenjena.

“Politički se identifikujem kao socijalista. Želim da svima bude što prijatnije dok čekaju da umru. Nažalost, veći deo Zapadne civilizacije čine kapitalisti, koje smatram čistim divljacima. Dok god moramo da živimo u ovom svetu, šta bi moglo biti smislenije od toga da želite da vi i drugi patite što je manje moguće?”

Dva dana inspirativnih govora, inovativnih radionica i poseta u oblasti kulture, kako su naveli organizatori, usredsrediće se na slobodu i nezavisnost medija, inovativan i kreativan novinarski sadržaj i odnose između medija i šire zajednice koji se stalno menjaju u neprijateljskoj atmosferi za same medije.

Objavljujemo tekst Snežane Čongradin zbog koje ju je haški osuđenik i poslanik u Skupštini Srbije Vojislav Šešelj najbrutalnije izvređao javno.

Kada su zakoni, poput onih na koje se poziva Mateo Salvini, neracionalni i nehumani, onda je naša moralna obaveza da ih ne poštujemo, baš kao što je učinila Karola Raket.

Sa presudom o krivici ili bez nje, Srbija se, ne mareći za ishod i cenu, a pogotovu za elementarnu ljudskost i obzirnost, odlučila da bude nevina, pa makar i jedino sebi samoj i prekodrinskom proračunatom i opasnom satelitu.

H-Alter je primio pismo planinara koji je svjedočio nasilju nad izbjeglicama na Risnjaku.

Može li se građanin izboriti za dostojanstvo sa javnim medijima?

Živi su bili gori od mrtvih, i definitivno opasniji.

Mnogo pre atentata na njega i njegovu porodicu bilo je izvesno to da mnogima smeta pisanje kojim je razobličavao novi srpski patriotizam - ubijenih civila, uništenih gradova i sela, progona i deportacija nesrba. Novo crtanje granica tenkovima. Udario je na temelje režima, na kontinuitet sa ratnom politikom, nije imao iluzije da će pobediti ali je dokazao da veruje kako jedino suprotstavljanjem može da sačuva svoje dostojanstvo i ugled profesije. Većina je nepokolebljivo ćutala.

Povodom nasilništva i maltretiranja Mona Đuraja, na Facebooku je organizovan događaj podrške "Burek solidarnosti u Borči" u kojem se građani pozivaju da dođu 3. maja u pekaru "Roma".

Crni protest u Poljskoj je odgovor na pokušaj apsolutne zabrane abortusa, koji je mobilizovao građane i građanke širom države da organizuju najveće decentralizovane demonstracije u skorijoj historiji ove zemlje, posle čega je vlast odustala od zakona. Uloga žena u ovom pokretu je bila presudna.

“Evropa bolno pamti kako izgleda fašizam. Građani Evrope ne smeju ostati nemi, kao što su ostajali nemi mnogo puta u prošlosti do sada”

Bira se između vlastitog deteta i paradržave koje je nastala na desetinama hiljada nevinih žrtava i dok postoji tražiće nove. Ostaje upitanost ‒ čije dete je sledeće? Kao u romanu “Sofijin izbor”, njihova deca, “zlatna mladež”, kako ih zovu Banjalučani, će preživeti. A deca, poput Davida, neće, jer će biti žrtvovana.