Branislav Zukić | 05/02/2025

"Ako se nešto ozbiljno ne preduzme na nivou čitave profesije, nećemo uskoro imati ni tu profesiju, ni posao, ni minimum dostojanstva, niti išta nalik pristojnom izveštavanju, a kamoli istraživačkom novinarstvu. A to znači da nećemo imati ni ove ostatke demokratije, građanskih ili ljudskih sloboda“, poručio je Branko Čečen.

U otvorenom pismu koje je uputio javnosti, Sejdinović je naveo da to čini jer je najavljeno da će konferenciju otvoriti predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, za koga je rekao da je „provereni neprijatelj medijskih sloboda“, a skup koji on otvara nazvao je nerelavtnim i šamarom svim onim novinarima koji su žrtve političkog nasilja vlasti koje on personifikuje.

Procenat mrtvih srpskih mladića ostao je neispunjeni san onih koji su pravili račune da za veliku Srbiju treba položiti 250.000 ljudskih života, kako je nadmeno govorio istoričar Milorad Ekmečić. Ovi novembarski dani dovlače u sećanje mučne jubileje i udaraju žigove na mrtvačke ceremonije, upravo obavljene.

Došli smo do toga da se poricanje genocida u Srbiji kažnjava zatvorom. To je dobra vest koja govori o sazrevanju jednog naroda i društva koje ima snage da prekine teret ćutanja. Ali nije tako. Ovo je jedan postgenocidni zakon o kažnjavanju poricanja genocida. Zašto? Zato što je to jedna sramna podvala, sramna i infantilna.

Fašizam nije nikakvo onostrano Zlo, on je sastavni i neizostavni dio europske politike koji odgovara na vrlo konkretne zahtjeve trenutka: strah od socijalne pobune, potrebu veće radne discipline radi pada profitne stope ili ekspanzije na nova tržišta.

Najmoćniji američki mediji hoće nam kazati da pojma nisu imali o čemu razmišlja šezdeset miliona ljudi u njihovoj zemlji, ma kolika ona bila i koliko je onih koji drugačije razmišljaju od njih. Da pojma nisu imali kako tolikim ljudima uopšte pada na pamet da glasaju za Trumpa i on onda, evo, iskoči kao duh iz mraka i sve ih prenerazi. Pa onakav kakav je još kao satana vikne BUUUUU!

Jedna od razlika u odnosu na pristup izbegličkom problemu između onodobnih i današnjih vlasti je u tome što ovi prvi pre 70 godina, nisu konstruisali ceo jedan narativ na politici sećanja koja se sažima u sintagmi: „Nikad više“. A to „Nikad više“ svakog dana se vraća kao pitanje „Zar ponovo?“.

Novinarska mreža je neformalna koalicija novinara iz zemalja bivše SFRJ koja je nastala kao solidarni odgovor profesije na snižavanje nivoa medijskih sloboda i bezbednosti novinara u regionu, ali i drastičan porast ugrožavanja etičkih normi izveštavanja, između ostalog i eskalaciju govora mržnje koja je primetna u mnogim zemljama bivše Jugoslavije.

Antifašizam danas znači pokrenuti protest za proizvodnju kako su nam to rekli i pokazali radnice i radnici fabrike DITA u Tuzli.

Kako bi se komunisti predstavili kao uzurpatori i najveći zločinci, jugoslovenska socijalistička revolucija kao eksces, a komunisti kao uljezi u nacionalnoj istoriji, u domaćim medijima, političkom životu, revizionističkoj istoriografiji i javnosti započela je istrajna i vrlo uspešna ideološka kampanja kriminalizacije i demonizacije jugoslovenskih komunista. Ta kampanja traje skoro tri decenije

Osim fašizma, koji je u slučaju Mustafe Busuladžića gotovo pa dokazan, dok se na ostale osnovano sumnja, neophodan je i odgovor da li u javnom prostoru Sarajeva, a i BiH generalno, ili barem njenog dijela s bošnjačkom većinom, kao identifikacijske orijentire bošnjačka politička i vjerska elita želi islamiste i, ako želi, da li to znači da žele stvarati islamsko društvo?

Teško je Iliju ne gotiviti. Ozariće vas svojim detinjim entuzijazmom i podsetiti da nekada – možda i ne tako davno – u vašem intimnom rečniku nije bila upisana reč „nemoguće“. Ne verujete? Uverite se i sami: kad sretne Iliju u gradu, priđite mu i pitajte ga kako vidi sebe za pet godina.

Ono šta je možda najveći uspeh Inicijative je da je po prvi put, šesnaest godina posle Miloševića, političko vraćeno u javni prostor Srbije. O ideološkim pitanjima se opet otvoreno raspravlja na ulicama, trgovima, u komentarima na vestima, u statusima na društvenim mrežama.

Prirodno stanište selfiljarke nalazi se ispred ogledala (kupatilskog, pogađate), u ruci obavezno drži mobilni telefon (najbolje onaj sa odgriskom jabuke), dok je evolucija, po svemu sudeći, već počela delovati na oblik i položaj usana - oni su, kontra prosečnog homosapiensa, izrazito naglašeni.

“Pozivamo sve kolegice i kolege da poštuju Statut Filozofskog fakulteta u Zagrebu (FFZG) i ne sudjeluju u radu krnjeg i neregularnog Vijeća”, pročitao je profesor i član Vijeća Nenad Ivić proglas nakon kojega je većina nastavnika FFZG-a napustila sjednicu na koju predstavnike studenata nisu pustili. Pred vratima prema dekanatu stajali su zaštitari Sokol Marića, a iza njih stol s popisom onih koji smiju proći.

Pristalice Identiteta imaju svoju svastiku: crno grčko slovo Lambda na žutoj pozadini. Preuzeli su ga iz filma 300 – Bitka kod Termopila. To je znak koji u ovom filmu na svojim štitovima nose Spartanci u ratu sa osvajačima sa istoka. Stari nacisti su svoj krst pozajmili iz stare mitologije, a novi – iz Holivuda. Oni preziru globalizaciju i amerikanizaciju, ali su izgleda slabi na pop kulturu.

Na mađarskoj granici krijumčar je presekao žicu i rekao im da požure da prođu. Nadžeb je zapeo i posekao ruku. Ulovila ih je policija sa psima, drali su se na njih, utrpali ih u kamion i odvezli u stanicu. Samo je on, od cele grupe, završio u zatvorenom detencijskom centru iz kojeg se nije moglo izlaziti, imali su sat vremena interneta dnevno i hrana je bila loša. Uzeli su mu mobilni i lekove za srce.

Ovo je samo vrhunac serije pretnji smrću i nasiljem koje su proteklih dana, putem društvenih mreža, pristizale rukovodstvu NDNV-a, pre svega predsedniku udruženja, o čemu je obavešteno i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, koje se do danas nije oglasilo.

Inicijativa mladih za ljudska prava protestovala je prošle nedelje ispred Doma omladine Beograda zbog održavanja tribine na kojoj je promovisana knjiga osuđenika za ratne zločine i bivšeg visoko rangiranog političara Srpske republike BiH Momčila Krajišnika na kojoj su negirani zločini.

Ljudi dolaze mokri gumenim čamcima na obalu Mitilinija. Malo dalje neki drugi ljudi piju svoju jutarnju kafu u obližnjem kafiću. Sve je, kao, normalno. Proleće je i Lezbos miriše na cvet narandže.