Da li postoji pravni način da se Novi bioskop „Zvezda“ nađe u rukama aktivista koji su ušli u taj prostor pre dve nedelje, ili je, zbog loših zakonskih rešenja to danas nemoguće; kakvu bi ulogu u svemu tome mogla da odigra država i šta se trenutno radi po tom pitanju, neka su od pitanja pokrenuta na razgovoru u „Zvezdi“ održanom u četvrtak uveče.

U razgovoru su učestvovali Ljiljana Nestorović, narodna poslanica i članica Odbora za kulturu u skupštini Srbije; Dragan Bjelogrlić, glumac i producent; Branko Pavlović, nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju i Petar Učajev, član advokatskog tima projekta pravne pomoći radnicima i malim akcionarima. Moderator je bio Ivan Zlatić, član Učitelja neznalice i njegovih komiteta.

Bjelogrlić je aktivistima kazao da je grupacija za kinematografiju Privredne komore Srbije, predložila ministru privrede Srbije osnivanje radne grupe u okviru Vlade Srbije koja će se pozabaviti privatizacijom „Beograd filma“

„U razgovoru sa Agencijom za privatizaciju, konstatovali smo da je urađeno nekoliko očiglednih nepravilnosti i pravnih prekršaja. Sa tim informacijama smo otišli u Ministarstvo privrede, saopštili ministru i delegaciji da smatramo da privatizacija nije bila po zakonu i da nisu ispoštovani svi zakonski okviri i grupacija za kinematografiju je pokrenula inicijativu da se napravi radna grupa u okviru Vlade Srbije koja će se pozabaviti privatizacijom ’Beograd filma’.

Ima tu nekoliko tumačenja koje je Agencija za privatizaciju prihvatila zdravo za gotovo, a koje mi mislimo da bi pravnim putem moglo da se dokaže - da nije ispoštovan uslov za koji mi smatramo da je nešto na šta bi mogli da se oslonimo, pravno dokažemo i osporimo privatizaciju. Naravno da su i svi ostali uslovi sporni, to niko ne dovodi u pitanje, ali su pravno teže dokazivi“, kazao je Bjelogrlić.

Grupaciju za kinematografiju koja je konstituisana u sredu čine distributeri, producenti , prikazivači i davaoci usluga, radi se o pravnim licima. Napravljeno je i radno predsedništvo Mina Đukić, Srđan Dragojević, Dragan Bjelogrlić, Jelena Mitrović, Dejan Petrović, Dragan Đurković, Zoran Savić u ime distributera, Zoran Cvetanović u ime prikazivača i Đukelić u ime davalaca usluga. Sama grupacija ima nedge oko 60 članova.

Treba da se mobilišu snage i da svi tadašnji aktivni distributeri dokažu da se u „Zvezdi“ nisu prikazivali filmovi, napomenuo je Bjelogrlić.

„Vi znate da je izlazio lažni repertoar u novinama gde je pisalo da u bioskopu ’Zvezda’ igra neki film, a kad dođete ovde a bioskop zatvoren. To nije rađeno slučajno, on je očigledno imao određene pravne savetnike koji su mu rekli kako da funkcioniše da bi formalno zadovoljio zakon. Nažalost, to je Agenciji za privatizaciju bilo dovoljno - da radi jedan bioskop, a uslov je bio da pravi prihod u odnosu na prethodnu godinu 60 ili 80 posto“, rekao je.  

Bjelogrlić je takođe kazao da su šanse da se nešto napravi male jer je pravno sve zatvoreno. Međutim, pozvao je aktiviste da nastave pritisak na institucije i na javnost jer bi onda radna grupa mogla nešto da napravi.

„Mi imamo iskustvo da radne grupe u ovoj zemlji nisu mnogo radile. Ali imamo li drugi način?  Naravno, može da se ostane u ovoj sali još godinu dana. Ali jednog dana će da se izađe. Sami znate da je ovaj način vašeg protesta jako dobar i mislim da počinje da daje rezultate. Makar da se spreči da Dom sindikata ne doživi istu sudbinu kao ’Beograd film’, pa i to je velika stvar u ovoj državi.“

Ljiljana Nestorović, narodna poslanica SDP i članica Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije koji je podržao ulazak aktivista u bioskop „Zvezda“ rekla je da je neophodno da jedna politička garnitura smogne snage da ispita političku odgovorost činjenja i nečinjenja u vezi „Beograd filma“, a samim tim da to bude paradigma nekih aktivnosti koje bi usledile.

„Verujem da postoji mnogo potrebe i prostora da se niz loših privatizacija još jednom preispita i da se vidi ako ne postoje formalno - pravne mogućnosti, da se jasno ukaže na političku odgovornost jer je ovde više nego jasno da ona postoji.“

Upitala je kako je moguće da se sa takvom nebrigom odnosilo prema četiri bioskopa, za koje se u vreme dok je gradska sekretarka za kulturu bila Gorica Mojović, zahtevalo da se izuzmu iz privatizacije što je odbijeno.

„Zar je moguće da ne postoji zakon da neko ko je privatizacijom dobio kulturno dobro da se o njemu posebno stara i da li je moguće da država u nekom trenutku ne čini da mu se to oduzme.“

Nestorović je predložila nacionalizaciju bioskopa „Zvezda“

„Ako već plaćamo neke cene mnogih loših političkih odluka, kao što je bilo za vreme prošlih vlada ili afera Satelit ili što plaćamo penale za loše bankarske garancije kada je u pitanju Aplina i koncesija, onda možemo pod svaku cenu da vratimo ta četiri bioskopa i da ih nacionalizujemo jer ako to ne uradimo onda ćemo napraviti još jednu grešku. Verujem da to nije dopustivo jer će iza nas samo ostati greške.“

Deo krivice i odgovornosti i na tužilaštvu

Međutim, na sve što su rekli Bjelogrlić i Nestorović, pravnici koji su bili ili još jesu pravni zastupnici malih akcionara „Beograd filma“ pojasnili su da odluka o bioskopu „Zvezda“ može biti isključivo politička, jer su pravni okviri zatvoreni.

„Ako nema političke volje i ako je nekim putem država ne pronađe, ja ne vidim zakonske mogućnosti – ako vlada ima dobru volju, i ako neko hoće ovo da reši to može samo političkim putem“, rekao je Petar Učajev.

Pojasnio je da je država jedan od glavnih krivaca za ovakvo stanje u privatizacionom procesu, zaključno i sa sudskim postupkom u kojem je Nikola Đivanović osuđen samo zbog jedne od tri tačke optužnice.

„Mi odavde ne možemo podneti tužbu, ja ne vidim pravni osnov, a ako ne vidi nek podnese. Gledao sam pola godine dokumenta, već smo o tome raspravljali. Sama okolnost da kroz krivični postupak nije ušao deo i provera privatizacije ’Beograd filma’ vam govori da taj isti tužilac ima konkretan interes da ne dira ono što je država radila nego samo ono što je radio Đivanović. Pa kažem: ’Čekajte, imamo tri dela koja smo mu stavili na teret. Za jedno smo ga samo osudili, a ova druga dva tu malo zadire i u rad države, da to ne diramo. Nego mi njega da kaznimo za poresku utaju. Jel’ ti priznaješ da si kriv, pokrićemo ti pritvor, on kaže priznajem. Doviđenja, hvala, prijatno. Isplati malo ove radnike da se niko ne buni i to je to“, banalizovao je rad tužilaštva Učajev.

Kroz sporazum sa tužilaštvom je moglo, kaže,  da uđe i oduzimanje sredstva izvršenja krivičnog dela a to je "Beograd film".

„Nije ušlo, ušla je imovinska korist i on je zaista obavezan da isplati radnike daleko više nego što sam Zakon o radu predviđa. Na taj način je čovek legalnim putem isključio bilo koga ko bi se interesovao za ovo. Radnici su poslednji bedem u svim privatizacijama. Na ovaj način jednostavno je sav mogući otpor uspeo da potpuno anulira.“

„Ovo je divan akt za kulturu i ja verujem da država ako ima dobru volju politički ovo može da reši. Ali ponavljam samo politički i to tako da Vlada da predlog da se ovo proglasi dobrom, a što se tiče nacionalizacije, čak sam i to gledao. Taj čovek je za ovo dao devet miliona evra. Svi sedimo u njegovom vlasništvu, pre smo trebali da se spakujemo i da odemo da sedimo u Vladi jer je ovo država dozvolila“, poručio je Učajev.  

Šta je moglo da se uradi drugačije? Pavlović kaže da je eventualno trebalo napraviti kvalifikovanu aukciju u kojoj bi kupac morao da ima određena iskustva u toj oblasti, garanciju da je on neko ko se bavi prikazivanjem filmova, ali i ostaviti duže održavanje delatnosti.  

„Cela ova akcija ima za mene smisao zbog toga što osvetljava pitanje u kom okviru mi živimo, u kome se za kulturu daje sve manje, za prosvetu isto, za zdravstvo... To je suština. U ovom trenutku Srbija je donela novi Zakon o privatizaciji koji je još gori od prethodnog, on dozvoljava direktnu pogodbu, tako da je Đivanović moralna gromada, bio je na nekoj aukciji. Aleksandar Vučić je sada predvideo da on nešto proglasi od strateškog značaja i direktno čovek diluje sa čim god hoćete. To vam je sadašnji Zakon o privatizaciji. Ako postavite da je Srbija vezana za stranog investitora i da je on ključna stvar, onda je svako izdvajanje za penzije, za zdravstvo, za prosvetu, za kulturu za njega trošak. Strani investitor teži da to bude nula. Sa njegove tačke gledišta, šta će to njemu. Kultura u Beogradu? Pa šta će to njemu. On to ima u Parizu, Berlinu... Ovde može da bude grad greha. To je u redu. Ima Amsterdam, pa to je malo skupo, pa neki Beograd to je super. Ali kultura u Beogradu? To njega ne interesuje uopšte. To je za mene suština – da se odavde razvije jedna svest da je koncept kojim se ide pogrešan. Ovde se govori o Domu sindikata. Pa šta ćemo sa Telekomom, PKB-om? To su katastrofalni potezi“, poručio je Pavlović.

Njegova izlazna strategija je u pritisku na državu: „Devet miliona je dobila država. Izvolite, vi ste prihodovali, evo vam ga vlasnik tamo. Sedite s njim i dogovorite na koji način će to opet postati neko opšte dobro. To je pritisak kojim treba ići. Država je imala koristi. Pravila je glupost. Uzmi i vidi sa vlasnikom kako će to opet da bude na korist svih Beograđana. To uzmi i uradi.“

S tim se složila i Ljiljana Nestorović koja je ponovila da nije problem u investitoru, da je njihovo pravo da traže sve što žele, ali da mora da postoji država koja će im jasno staviti do znanja šta od toga mogu dobiti.

„Treba videti političku odgovornost, ko je ispred države branio državni zabran. Pravo je svakog da ima ambicije, da vlada čitavim svetom ali država mora da kaže šta može, a šta ne.“

Upad u „Zvezdu“ je, kako je navela, vrlo ozbiljna poruka mlade generacije.  

„Mi (Odbor za kulturu i informisanje op.a.) smo shvatili da je bolje imati artikulisani otpor u privatnoj svojini, nego neartikulisani otpor po stadionima, na tribinama, agresivnih mladih ljudi kojima država nije omogućila da svoju kreaciju, ambiciju izraze. Posledica svega toga jeste agresija“, poručila je Nestorović.