GRADovanje
Pravila za hitno postupanje kada zakoni štite javni interes
Konačno rešenje o Brodarevu
06/07/2013 | 09:45
Ministarka energetike Zorana Mihajlović, 23. maja 2013, potpisala je Rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu hidroenergetskih objekata Brodarevo 1 i Brodarevo 2. Na taj način jasno je stavila do znanja da nepoštovanje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, smatra sasvim prihvatljivim modelom za upravljanje životnom sredinom i javnim dobrima u Srbiji.

Iskorišćavanje hidroenergetskih potencijala reke Lim postalo je kontroverzna društvena tema u Republici Srbiji, nakon što je kompanija Reservior Capital, preko svoje ćerke firme, Renowable Energy Venutre, zatražila i dobila energetsku dozvolu za izgradnju hidrocentrala Brodarevo 1 i 2, a resorno ministarstvo, zaduženo za energetsku politiku, nizom protivzakonitih postupaka, u procesu izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, nedvosmisleno pokazalo da interes investitora pretpostavlja javnom interesu, zaštiti ljudskih prava i poštovanju zakonitosti.

Ministarka energetike u Vladi Srbije, gđa Zorana Mihajlović, 23. maja 2013, potpisala je Rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu hidroenergetskih objekata Brodarevo 1 i Brodarevo 2. Na taj način jasno je stavila do znanja da nepoštovanje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, kojim se obezbeđuje pravo građanima da učestvuju u donošenju konačne odluke o projektima koji utiču na njihovo životno okruženje, smatra sasvim prihvatljivim modelom za upravljanje životnom sredinom i javnim dobrima u Republici Srbiji.

Ministarka koja je potpisala saglasnost za Brodarevo 1 i 2: Zorana Mihajlović

Investicije - privredni razvoj - nova radna mesta - strana ulaganja, isprazna je mantra koju nesposobni i neodgovorni političari godinama ponavljaju. Beznadežnost zaboravljenih kasaba, naselja koja političari ne posećuju ni u predizbornoj kampanji, sada je potvrđena i konkretnom manifestacijom administrativnog nasilja.

Zašto je priča o branama u Brodarevu važna?

Postupak izrade Studije o proceni uticaja za hidrocentrale u Brodarevu nije samo službena beleška o administrativnom nasilju i bahatosti. Možemo i da je čitamo kao kratku, a poučnu, istoriju rušenja principa odgovornog upravljanja prirodnim resursima, sumnjivog investiranja i kršenja elementarnih ljudskih prava.

Ovaj tekst predstavlja lični stav autora. Protivim se izgradnji brana sa akumulacijama na velikim rekama. Protivim se izgradnji visokih brana koje nanose veliku štetu životnoj sredini. Ali kršenje zakona i ugrožavanje Ustavom zajamčenih prava nije pitanje ličnog stava. Oni koji misle da ih se kršenje zakona i nasilje nad njihovim sugrađanima ne tiče ne treba da čitaju ovaj tekst. Svi koji misle da se bahatom postupanju nosilaca javnih funkcija ne treba da suprotstavlja, rečju, i svim zakonom dozvoljenim sredstvima, takođe ne treba ovde da gube vreme. Iz dubine duše se gnušam licemernih eksploatatora obnovljivih izvora enegije. Ali, ukoliko poštuju zakonske procedure, svoje gnušanje ću zadržati za sebe. I boriti se za bolje zakone i bolju zaštitu životne sredine i javnog interesa. U slučaju Brodareva radi se o nečemu sasvim drugom.  

RENEWABLE ADVENTURE

Da se podsetimo kako je počelo.  Važno je znati, da nam se opet ne bi dogodilo.

Preduzeće Renewable Energy Venutures, REV d.o.o, u vlasništvu RENEWABLE ENERGY VENTURES (BVI) LTD sa Devičanskih ostrva, započinje poslovanje u Republici Srbiji, 2008. godine, sa 500 evra osnivačkog kapitala. Sa tih 500 evra REV d.o.o. kreće u avanturu izgradnje hidroenergetskih objekata na Limu, poznatih kao Brodarevo 1 i Brodarevo 2. Ova, kako novinarka jednog uglednog nedeljnika prošle nedelje napisa „najveća investicija u domaću hidroenergetiku“, nailazi na nepodeljenu podršku donosilaca odluka u Republici Srbiji, i eto već dve godine REV, boreći se, kao ‘ala sa berićetom’, nastoji da usreći stanovnike Brodareva i Prijepolja, donese im nova radna mesta te izgradnjom masivnih bedema na Limu bespovratno ulepša prirodu Limskog basena.

Zanimljivo je nagovestiti kontroverzu vezanu za mogući uticaj na zaštićena prirodna dobra na području gde su brane zamišljene, predmetnom području - rečeno jezikom administracije. U Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, koju je šira javnost mogla da vidi tek onda kada je objavljena na sajtu Ministarstva turizma i održivog razvoja Crne Gore, stoji rešenje  Zavoda za zaštitu prirode (br. 03-2451/2 od 1.11.2010.) kojim se konstatuje da „je utvrđeno da se predmetno područje ne nalazi u zaštićenom prirodnom dobru, kao i da na predmetnom području nema zaštićenih prirodnih dobara ili onih koji su predviđeni za zaštitu“. Isti Zavod je 24. avgusta 2011. izdao Rešenje o uslovima za zaštitu prirode (br. 019-2049/2), Republičkoj agenciji za prostorno planiranje, zbog izrade Prostornog plana područja posebne namene hidorelektrana Bordarevo 1 i 2. I gle, nakon uvida u Centralni registar zaštićenih prirodnih dobara, utvrđeno je da se na prostoru plana nalaze prirodna dobra za koja su započete aktivnosti za pokretanje postupka zaštite, predeli izuzetnih  odlika „Ozren-Jadovnik“ i „Kamena Gora“ i međunarodno značajna područja za ptice (IBA) i ribe (IPA). Međutim, naglašava se u rešenju Zavoda, pošto je izrada Prostornog plana interes Republike Srbije, Zavod je izdao uslove za zaštitu prirode u kojima posebno navodi da je neophodno očuvati rečne tokove i priobalja od degradacije i zagađivanja.

Ni do današnjeg dana nije utvrđeno ko je odgovoran za nanošenje teških telesnih povreda građanima Prijepolja, koji su došli da iznesu svoje mišljenje o izgradnji hidrocentrala u njihovom mestu.

Ko je u pravu, Zavod za zaštitu prirode ili Zavod za zaštitu prirode, odlučite sami. Samo skrećem pažnju da je, u razmaku od samo nekoliko meseci, izdao dva potpuno različita rešenja, koja se odnose na isto područje.

Ko je, zapravo, ta Republika Srbija, koja ima interes? Ko čini taj entitet, koji govoreći kroz Rešenje o davanju saglasnosti na Studiju, iskazuje svoj interes. Građani? Potpisnik rešenja, koji svoj legitimet crpi iz izborne volje građana? Ili možda ono preduzeće sa 500 evra u džepu? Da ne grešim dušu,malo im se popravilo finansijsko stanje u poslednje vreme. U već pomenutom tekstu, objavljenom u nedeljniku NIN (br. 3261 od 27. juna 2013.), nek mi ne zamere na besplatnoj reklami, predstavnici investitora sa Devičanskih ostrva kažu da ih „ohrabruje razvoj političke situacije u Srbiji“ !? Te da se „vlast pokazala kao veoma predusretljiva“ !!!???? Ovde sam pomislio da je autorka teksta fantastično provukla jetku ironiju kroz naručeni panegirik. I dalje tako verujem. Jer, kak’e veze ovaj Renewable Adventure ima sa političkom situacijom u zemlji Srbiji? Razumeo bih da je pomenuta kompanija zabrinuta zbog nestabilne situacije u Malim Antilima, gde je registrovana, ili da je se tiče vrednost akcija i trendovi poslovanja u područjima gde investiraju. Ne, oni hvale vlast koja je predusretljiva? 

JAVNE BATINE I TAJNE RASPRAVE

Imaju li građani neke veze sa tim, više puta pomenutim, interesom, i da li je njihov interes identičan interesu Republike Srbije? Jer ako nije, onda se nalazimo u istoj situaciji kao i Zavod za zaštitu prirode koji za isto područje izdaje dva različita rešenja.

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu predviđa postupak javnog uvida i javne rasprave o studiji o proceni uticaja, kao dokumentu kojim se predviđaju mogući negativni uticaji na životnu sredinu i definišu neophodne mere zaštite. Javnost ima pravo da studiju vidi, pročita, dostavi komentare, a potom učestvuje u javnoj prezentaciji studije. Kako piše u Rešenju koje je potpisala Ministar, javna rasprava u Prijepolju nije mogla da se održi, „usled ozbiljne i neposredne opasnosti ometanja usmene javne rasprave“. Ovo se ometanje, da budemo nešto precizniji nego što je Rešenje, koje je i samo Minstarstvo više puta ispravljalo, sastojalo se u brutalnom premlaćivanju učesnika javne rasprave. Ni do današnjeg dana nije utvrđeno ko je odgovoran za nanošenje teških telesnih povreda građanima Prijepolja, koji su došli da iznesu svoje mišljenje o izgradnji hidrocentrala u njihovom mestu. To što njihovo mišljenje ne ide uz dlaku sitnom investitoru i „predusretljivim vlastima“ ne daje im za pravo da angažuju batinaše na javnim raspravama! Na ovaj detalj podsećam za slučaj da se nekom od čitalaca dogodi da se nađe na javnoj raspravi o kakvom projektu koji donosi nova radna mesta. Tek da znate šta znači „ometanje usmene javne rasprave“.

Zbog pomenutog ometanja u Prijepolju, Ministarstvo energetike je odlučilo da održavanje javne rasprave izmesti iz prostora i vremena. Takozvana javna rasprava zakazana je za 9. januar 2013. ali u Beogradu!? Da, to je bio prvi radni dan nakon božićnih praznika. Hajde, da ne cepidlačimo oko datuma, znate da ozbiljni i odgovorni ljudi vole u novu godinu da uđu rasterećeni od starih obaveza, ali zašto Beograd? Zašto ne Svilajnac, Trgovište ili ostrvo Anegada? Dobro, Anegada nije na teritoriji Republike Srbije, ali o prekograničnim uticajima nešto kasnije. Na pitanje da li izmeštanje javne rasprave znači da Republika Srbija nije u stanju da sprovodi zakone na čitavoj teritoriji zemlje, koje je postavljeno junakinji ovog teksta, nikada nije stigao odgovor. Beograd je oko 350 kilometara udaljen od Brodareva i Prijepolja. Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 69/2005) kaže „Ako saglasnost na studiju o proceni uticaja izdaje ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, studija o proceni uticaja se mora izložiti i u prostoriji organa lokalne samouprave na čijoj se teritoriji planira izvođenje projekta.“ Da budemo korektni, investitor ima kancelariju u Beogradu. A čitava ova priča neodoljivo podseća na narodne stihove „tvome đogu i tvome junaštvu, svud su brodi, gde god dođeš vodi“.[1] Još jedno pojašnjenje, u oglasu kojim je najavljeno održavanje javne rasprave, Ministartvo kaže da će se „postupak izlaganja i javne rasprave ponoviti“ (Polimlje, 1. janauar 2013). Jedino što se ponovilo je otvoreno gaženje zakona i javna blamaža državnih službenika koju su ovu nakaradnu raspravu organizovali. Ponovnog izlaganja predmetne studije u Prijepolju nije bilo.  

Samo obaveštenje o javnoj raspravi objavljeno je u listu Polimlje i to 1. januara 2013 !?  Da, to je prvi dan u novoj godini, neradan za sve građane, osim za tiskare Polimlja i Ministarstvo energetike. Da li je potrebno da dodatno ukazujem na zlu nameru nekoga ko informaciju o javnoj raspravi objavljuje 1. januara a istu zakazuje 8 dana kasnije. Mislim da je potrebno, jer Zakon o proceni uticaja kaže da javna rasprava može da se održi najranije 20 dana nakon obaveštavanja javnosti (čl. 20). Further more , stranke u postupku, koje su podnele pismeni prigovor na izrađenu Studiju nisu pismeno obaveštene o održavanju javne rasprave, što je takođe zakonska obaveza.

Participacija policije, i njihovo vanredno interesovanje za održavanje ove javne rasprave, bilo je veće nego devedestih godina za građanske proteste. Ispred zgrade Privredne komre Grada Beograda, tog 9. januara 2013, bilo je mnogo više policajaca nego zainteresovanih građana? Ko se to i zašto uplašio? Stvar je postala jasnija kada nas je na ulazu sačekalo neko službeno lice, i zatražilo lična dokumenta. Lice je objasnilo da mora da proveri da li se nalazimo na spisku? Na čijem spisku se to nalaze građani koji su došli da prisustvuju JAVNOJ RASPRAVI. JAVNA je zato što je SVIM GRAĐANIMA dozvoljeno da učestvuju. Ili se na Devičanskim ostrvima primenjuje neka druga procedura? Za Republiku Srbiju se više ne usuđujem da tvrdim.   

O takozvanoj javnoj raspravi najrečitije govori zapisnik koji je službeno lice vodilo, a sa čijom sadržinom možete da se upoznate ako pogledate ovaj kratki klip.

Gore pomenuti Pravilnik, usvojen 2005, kaže da  „nadležni organ obezbeđuje vođenje zapisnika na javnoj raspravi u koji se unose sve primedbe, predlozi i mišljenja dati u toku javne rasprave. (čl. 5, stav 1).“ Pa imali su skoro deset godina da nauče šta treba da rade.

Nakon ovog mučnog događaja Ministarka je donela Rešenje o saglasnosti na predmetnu Studiju.    

PREKOGRANIČNI UTICAJ

Slučaj je hteo da nekadašnja država SFRJ, sredstvima njenih građana, preko preduzeća koja su bila u državnom vlasništvu, razvije veliki projekat izgradnje hidroelektrana Brodarevo na Limu. Ali neću ovde postavljati pitanje kako je moguće da projekat, koji je uradilo neko javno preduzeće, u državi sukcesoru, dođe u posed privatne kompanije sa dalekih Devičanskih ostrva. Želim da skrenem pažnju da se predmetno područje nalazi na samoj granici Srbije i Crne Gore. Obe države su potpisnice ESPOO Konvencije, međunarodnog dokumenta o proceni uticaja prekograničnih projekata na životnu sredinu. ESPOO Konvencija ih obavezuje da o projektima koji mogu imati prekogranični uticaj obaveštavaju susede, i obezbede sudelovanje javnosti. Republika Srbija nije obavestila Crnu Goru o izradi pomenute Studije, nije uključila državne organe niti građane Crne Gore u javnu raspravu, niti omogućila uvid u spornu Studiju. Sve dok organizacije civilnog društva sa severa Crne Gore nisu izvršile pritisak na svoju Vladu i zatražile da im se omogući uvid u Studiju. To se desilo tek u januaru 2013, više od 4 meseca nakon što je Studija stavljena na javni uvid. ESPOO konvencija obavezuje državu da susednu zemlju u postupak uključi u ranoj fazi, a ta faza je određivanje obima i sadržaja studije. U Izveštaju o ocjeni Studija o proceni uticaja projekata izgradnje hidroelektrana Brodarevo 1 i 2 na životnu sredinu, koji je izradila državna komisija u Crnoj Gori, u aprilu 2013, iznosi se zaključak da studija uticaja hidroelektrane Borarevo 1 nije obrađivala prekogranični uticaj na Republiku Crnu Goru, niti da je pokazala da hidroelektrana Brodarevo 1 nema uticaja na teritoriju Crne Gore. Blagočastivi investitor, u propagandnom tekstu u NIN-u, tvrdi da uticaja na Crnu Goru nema. Možda je čovek, iako je investitor, čitao Studiju koju je svojim novcima platio.

Da zaključim, iako je državna komisija susedne države ukazala da je neophodno doraditi Studiju, u skladu sa brojnim primedbama koje su tamo iznete, Ministar, potpisnica Rešenja, ovaj Izveštaj uopšte ne uzima u obzir, prilikom davanja saglasnosti na dokument koji očigledno sadrži proceduralne i materijalne nedostatke.  

SPORNO REŠENJE

Rešenje br 353-02-01205/2012-02, kojim je REV d.o.o. dobio saglasnost na Studiju o proceni uticaja, nadnaravno je zanimljiv dokument. Budući da sam do sada umorio i upornog, a ne samo radoznalog čitaoca, skrenuću pažnju na još jedan detalj, koji govori u prilog ozbiljnosti i posvećenosti državnog službenika koji je izradio ovo Rešenje. Naime, autor Rešenja tvrdi da su u toku postupka prikupljena mišljenja i predlozi javnosti, i da su sva ta mišljenja poslata u avgustu 2013?????  Postaje jasnije zašto je došlo do zabune oko vremenskih rokova vezanih za zakazivanje rasprave.

Meni je jasno, u zemlji kojoj se žuri u zajednicu evropskih naroda državni službenici sat teraju unapred. Sada ćete reći da sam zlonameran, zar ne. A onaj ko je ovo Rešenja napisao i potpisao je dobronameran?

Utehu ne pruža činjenica da je pomenuto Rešenje kasnije dopunjeno ispravkama, jer je sadržalo niz materijalnih grešaka. Ova činjenica trebalo bi još više da nas zabrine. Ne samo što državni službenici pokazuju sklonost da zakone ne sprovode, što je osnovni posao izvršne grane vlasti, već su i toliko nesavesni da ni jedno rešenje ne mogu da izrade na propisan način. Šta li će se desiti kada započne proces izdavanja dozvola za 317 mini-hidroelektrana koje su predviđene planom Ministarstva energetike? Za svaki objekat po dva  rešenja, pa onda zaključak kojim se ispravlja rešenje. Jasno je da postojeći kapaciteti državne uprave neće biti dovoljni da iznesu ovaj ozbiljan i odgovoran posao. Šteta koja je ovim postupkom učinjena mogla bi da bude ispravljena samo poništavanjem ovog akta, ili od strane njegovog potpisnika, što bi moglo da spase ugled Ministarstva, ili u  upravnom sporu kojim bi nezakonito postupanje državnih službenika bilo dokazano.

Autor rešenja br 353-02-01205/2012-02, kojim je REV d.o.o. dobio saglasnost na Studiju o proceni uticaja, tvrdi da su u toku postupka prikupljena mišljenja i predlozi javnosti, i da su sva ta mišljenja poslata u avgustu 2013.

Ovaj tekst je napisan na osnovu dokumenata koji su nastali u procesu izrade Studije o proceni uticaja hidroelektrana Brodarevo 1 i 2, činjenica koje su javno dostupne i svedočanstava učesnika u sramnim javnim raspravama. Da, i na osnovu teksta iz NIN-a „Hidroelektrane Brodarevo na korak do izgradnje“, koji je toliko zabavno štivo da i dalje nepokolebljivo verujem da se njegova autorka zapravo obraćala čitaocima koji imaju redak smisao za humor. U protivnom, ova cenjena medijska kuća je sebi nanela  ogromnu štetu.

Da li je, nakon svega što je ovde izneto, potreban zaključak. Mislim da jeste. I iskreno verujem da se ovakvo nepočinstvo neće ponoviti. Bar zbog toga što građani to neće da dozvole.

Dok nas filozofiji Radomira Konstantinovića budu podučavali stanovnici Bulevara Ratka Mladića jedino što možemo da očekujemo je potop. Opisani proces logičan je rezultat politike koja se zasniva na opsednutošću sopstvenom veličinom, nesposobnošću da se sasluša drugi i opsesivnom nastojanju donosilaca odluka da potisnu agresivnost svojih prosečnosti. Svaki pokušaj da osrednjosti ukažete na grešku završava se bahatim izlivom administrativnog i verbalnog nasilja. Porozna granica koja nas odvaja od ogoljenog nasilja nad onima koji drugačije misle, a koju ocrtava tanani sloj lažnog evropejstva, uskoro će biti pregažena. Potop je ovde odavno nastupio. To što smo naučili da dišemo na škrge neće nas sačuvati. Dozvolite mi da završim krajnje patetično. Na kraju, patetika je toliko omiljena među vlasnicima nepostojećeg datuma za bolju budućnost. BudIte hrabri, ako se jednog dana budete vozili novim i modernim magistralnim putem ka Crnoj Gori, pošto sadašnji nameravaju da potope, kada ugledate muljevitu baruštinu i zapuštene bedeme na Limu, recite svojoj deci: „ništa nisam uradio da ovo sprečim“. Bar vi koji ste svesni da ovo nepočinstvo moramo da sprečimo. Stid pred budućim generacijama ostaje jedina konstanta održivog razvoja u Republici Srbiji, zemlji izvan vremena.   

**************

[1] Stihovi iz narodne pesme „Banović Strahinja“, pretkosovski ciklus.

Komentari[ 3 ]