Svašta sam u životu radio ali da mi je neko rekao da ću postati apologeta lika i dela Dragan Đilasa ne bih mu poverovao. Muka naterala.

Diglo se, naime, sa centralnog nivoa otadžbinske uprave da smeni, bogami i u’apsi ako bi bilo mogućno, gradonačelnika Beograda, rečenog Đilas Dragana. Kriv je, kažu, Đilas što je nečuvarno raspolagao narodnom imovinom, što je zadužio prestonicu, što neće da kaže koliko koštaju pristupne saobraćajnice, što pod njegovom strahovladom ropće svaki pošteni Beograđanin. Ma destabilizuje čitav politički sistem u zemlji jer svojim opstajanjem na funkciji ne odražava odnos snaga na rečenom centralnom otadžbinskom nivou. Dakle, kriv je. 

Navedene primedbe samo su deo optužnice koja u nastavcima izlazi na naslovnim stranama novina tabloidnog karaktera i tabloida koje pozitivno pravo prepoznaje kao sredstva javnog informisanja. No, o medijskim sadržajima, te načinima koje novine koriste za podizanje tiraža, ne bih. Neka misli koji čita i pečati. Podsetio bih na proceduralni karakter hajke na upravitelja glavnog grada te kulturološki ambijent u kojem se ova cika i potera sprovodi. Nije loše setiti se koliko smo odgovorni što nam se baš tako dešava.

Dragan Đilas je izabran za gradonačelnika Beograda u skladu sa procedurom koju propisuje Zakon o glavnom gradu. Tamo piše da Skupština grada Beograda bira i razrešava gradonačelnika (čl. 12. stav 11).

Takvo rešenje temelji se na Ustavu Republike Srbije kojim je obezbeđena dominacija političkih partija nad lokalnom samoupravom. Ovaj nasilje nad demokratijom rezultat je nagodbe najsnažnijih političkih partija jer je na taj način uspostavljen mnogo veći stepen kontrole nad predsednicima opština i gradonačelnicima nego u slučaju da mandat dobiju od građana na neposrednim izborima. Kada je u pitanju glavni grad Ustav je predvideo da se izbor gradonačelnika reguliše posebnim zakonom, ali bilo je prilično jasno kako će taj zakon da izgleda. Ovo rešenje nije neobično, u mnogim demokratskim zemljama se primenjuje, ali je praksa da se prelazi na neposredan izbor gradonačelnika i predsednika opština, a ne da se vraća na unazad. Naime, u periodu 2004-2008. predsednici opština birani su neposredno.

Republika Srbija nije razvijena demokratija. Pažljivom i hrabrom analizom nedvosmisleno bi se dalo utvrditi da nije ni demokratija niti država. Poseduje neke elemente državnosti – ima grb, zastavu i paradnu stražu na Andrićevom vencu. Nema funkcionalne institucija sistema, vladavinu prava, granice i jasno definisanu teritoriju. Eto, u skladu sa procedurama ne može centralna otadžbinska uprava da smeni ni jednog gradonačelnika nego mora da ga tera kroz kurziv tabloida dok nam se svima ne smuči i gradonačelnik i čitava ta besmislena priča.

Zašto Skupština grada lepo, k’o dete, ne smeni Đilasa Dragana, kao što ga je i izabrala? A mi koji smo birali organe centralne otadžbinske uprave i glavnog grada posle neka razmislimo koga smo birali da bude naš narodni predstavnik, kada sledeći put budemo šiljili olovku te išli na izbore.

Kao građanin Beograda očekujem da gradonačelnik radi svoj posao. Ja ga nisam birao ali moji sugrađani posredno jesu. Kako da radi taj svoj posao kada je svakodnevno zvezda naslovnih strana? Ne razumem praktično-političku logiku političkih partija koje čine centralnu otadžbinsku upravu i koji misle da se javna politika vodi tako što se sa političkim protivnikom, koji je legitimno izabran, nadžnjeva po novinama? JEL’ VI NEMATE DRUGA POSLA? Jeste li čuli da se to što hoćete da uradite radi u okviru institucija? Što vam to ne kažu savetnici sumnjivih biografija?  

Možda odgovor na ova pitanje leži baš u tome što ovde ne postoji država već simulacija institucija kombinovana sa pseudo-religioznim uverenjima u nadčovečnost vođe i sudbinsko pozvanje njegove političke organizacije. Jer kako drugačije razumeti situaciju u kojoj Primus inter pares gotovo proročki izjavljuje da zna vreme i način svoga skončanja, te da svesno svoje telo podnosi na žrtvu voljenom narodu. Takvi su slučajevi mesijanskog zanesenja poznati istoriji ali se po izabrani narod nisu dobro skončavali. Moreover, prirodu svoje moći miropomazanik objašnjava rečima: „mene pitaju, a ja odgovoram!“. Ti kaza, pročitah sam u jednoj knjizi gde su slične pojave zabeležne.

Da zlo ne bude manje pobrinula se potpredsednica vladajuće političke partije, koja je, pored toga i Ministar energetike. Naime, obračun sa upraviteljem glavnoga grada i njegovim partijskim kolegom Pajtić Bojanom preneo se na zvanični veb sajt Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.[1]

Uzalud sam tražio šta to u članku piše o gazdovanju energijom i životnom sredinom, a da su tim povodom osumnjičeni drugovi Markes i Borhes. Ali avaj. Da se pomenuti tekst našao na sajtu kakvog elektronskog medija ni po jada. Potpredsednica jedne političke partije se osvrnula na rad svojih kolega iz druge partije. Ali na sajtu zvanične državne institucije? Pa mnogo je, čak i od vas! Održavanje tog veb sajta plaćaju građani Republike Srbije. Činjenica da je taj tekst objavljen, i još uvek se nalazi, na sajtu zvanične državne institucije nije sramotna već opasna. 

Na kraju, kao apologeta Dragana Đilasa, dodajem da mi je teško da prihvatim da živim u gradu kome je gradonačelnik Dragan Đilas, i u zemlji kojom upravlja Aleksandar Vučić. Nisam verovao da ćemo ikada dotle doći.

„...Teško tebi Jerusalime, zar se nećeš očistitI. Dokle još?“[2]

***********************

[1] http://www.merz.gov.rs/lat/aktuelnosti/kraj-pajticevog-gazdovanja, poslednji put posećen 22.9.2013. u 14.34 h

[2] Jeremija 13.27