Čovek, zauzet raščišćavanjem okolnih ruševina i spašavanjem preživelih ljudi, možda i sopstvene dece, ko bi to znao, primećuje njenu nevolju i prepoznaje bol majke, te joj prilazi i počinje otklanjati teško kamenje. Osluškuje. Ona ga pažljivo gleda, zatim je ponovo osvaja nemir.

Povodom godišnjice najveće deportacije Jevreja iz Makedonije, gotovo celokupne njene jevrejske zajednice - više od 7.000 ljudi u koncentracioni logor Treblinka, u Poljskoj, objavljujemo priču Tomislava Osmanlija, makedonskog pisca.

Dok je u džepovima generalove svečane uniforme sve prštalo od nasilja i dramatičnih tonova i, čak neizgovorenih ali pretećih stihova njegove himne, to je jedini pištolj koji je pomenut u jednoj priči, a da - godinama nakon nasilja i raspada, u atmosferi prezasićenoj otužnim mirisom lavande - nije, inače opravdano, opalio

Objavljujemo jednu od priča iz zbirke Tomislava Osmanlija "Svetljika za Hanuku", koju je sa makedonskog preveo Zoran Ž. Paunović