Rezultati recesije i krize u Evropi teraju na pitanje šta je budućnost Evrope i da li nam treba unija koja je stvorena u Evropi; monetarna, fiskalna i bankarska unija su Evropu dovele do federacije ali mislim da postoje mnoge iluzije u vezi toga, kazao je slovenački ekonomista Jože Mencinger na predavanju „Budućnost Evrope: 'manje' ili 'više' Evrope?“ koje je održao u Hrvatskom domu, u okviru četvrte Zelene akademije, koja se održava od 23. do 30. avgusta na ostrvu Vis.

U sedam dana diskusija, u tri različita modula – društvo, ekonomija, priroda – učestvuje oko 170 ljudi iz 15 zemalja sveta. Ujutro i uveče organizovane su panel diskusije ili predavanja eminentnih stručnjaka i aktera koji govore o posledicama mera štednje, javnim dobrima, energetici, održivom razvoju, snazi društvenih pokreta i mogućnosti njihove transformacije.

Većinu od preko 1.200 primedbi koje su podnela, između ostalih, brojna javna preduzeća, instituti, gradske opštine, zavodi za zaštitu spomenika na gradskom i republičkom nivou, udruženja arhitekata, nevladine organizacije i građani Beograda, obrađivač, Urbanistički zavod Beograda, je odbacio

“Ovo je primer dobre prakse i pozitivna vibracija, pokazali smo da se može. Povezivanje u regionu i Evropi u traženju naših radničkih prava i alternativa razvoja je nužno. Pitanje kakvo društvo želimo je zajedničko, a ne samo parcijalno nacionalno pitanje”, kaže Franc Trčkek iz Udružene levice

„Jesti lokalno, jesti iz onih porodičnih gazdinstava koja čine istoriju vaše zemlje i platiti onoliko koliko je pravično platiti, poštujući žene koje proizvode neverovatne stvari. Nakon toga možemo poći u druge zemlje i videti šta tamo ima za jesti“, kaže Carlo Petrini.

Vojvođanska ideja stoji jako loše, najvećim delom krivicom političkih snaga u samoj Vojvodini, ali i onih u centru, u Srbiji, zaključio je Boarov

Opšti utisak do sada je da gradska vlast ne želi da talasa preuzimajući odgovornost ustupanjem nekog građevinskog zemljišta ili zelene površine bez sadržaja, običnim građanima makar i privremeno da gaje papriku i paradajz.

„Šezdeset godina si radio pošteno. Pošten si, nit' si ukrao, niti slag'o, ni't si na politički način dobio i danas više nemaš ništa. Daju mi vodu i paštetu, šta će mi voda i pašteta. Ja sam lepo rekla da ne izlazim, da se udavim. Dalo mi ovu crvenu trenerku. Šta će mi crvena trenerka kad nemam više ništa moje.“

„Spremali smo se za spavanje i voda je došla za pet minuta. Vrata nismo mogli da otvorimo jer je voda već krenula. Jedina solucija nam je bio prozor. Dok ga je muž razbio, sklonio staklo i uzeo kćerku, voda je krenula preko", priča Ivana Stojanović

On nije imao snage da pošalje nikakvu stvarnu poruku koja bi značila stvarnu promenu politike prema BiH. To su nemoćne izjave, bez prave svrhe. Sem činjenice da je zaista Sarajevo njegova prva poseta od kad je izabran na mesto premijera Srbije, a to jeste pozitivna činjenica, sve ostalo je umirivanje Banjaluke, smatra Žarko Korać

Ne bojim se nove diktature u Nemačkoj, bojim se ljudi koji kroz demokratski sistem uništavaju osnove društva za buduće generacije

Očekivali smo nakon zločinačkog HDZ-a da Kukuriku koalicija vrati povjerenje u institucije ove zemlje. To se nije dogodilo. Štoviše, situacija je danas još i gora. Ponovno imamo ministre kao mete državnog odvjetništva i ponovno govorimo o koruptivnoj hobotnici u Saboru i Vladi.

Svaki pokušaj kritiziranja vladajuće stranke u Makedoniji ili alternativnih pojava je izložen brutalnoj egzekuciji provladinih medija koji sve što misli drugačije od vladajuće stranke proglašavaju štetočinom nacionalnih interesa ili u boljoj varijatni jednostavno ignoriraju

Referendum je mnogima donio brojna preispitivanja i značajna iskušenja kada su posrijedi bili i privatni životi i odnosi. U ovom trenutku ne govorim o ishodu referenduma, već o zalaganju da se ljude probudi i potakne na djelovanje, na slobodu, na spoznaju da mogu utjecati na ono što se događa oko njih, na pravo da se uvažava i njihovo mišljenje; da ih se pita, kaže Lidija Crnčević, urednica portala dubrovniknet.hr

Povlačenje na margine interneta jedno je od pomenutih trenutnih rješenja, stvaranje malih alternativnih oaza koje otvaraju prostor za teme koje nemaju mjesta u mejnstrim medijima, ali s druge strane to povlači i reperkusije jer su takva mjesta često okrenuta istomišljenicima, pa se postavlja pitanje mijenjanja suštine novinarstva, odnosno njegove deprofesionalizacije.

Broj nezaposlenih novinara u Hrvatskoj utrostručio se u poslednjih devet godina sa 236 na 729, najvidljiviji je u štampanim medijima, gdje je pad zaposlenosti čak 47 posto, smanjio se broj printanih izdanja, dok je s druge strane vidljiv mali napredak na internetu, gde je posljednjih godina zabilježen rast profita i povećanje broja zaposlenih

Kako su naveli organizatori, konferencija “Mediji protiv demokracije?” želi sagledati "kombinirani proces komercijalizacije interneta i krize medija i novinarstva."

Čitam ovih dana novine u Srbiji - svuda je Evropa. Džaba ti Evropa ako ne misliš svojom glavom šta ćeš ti u toj Evropi, koji su tvoji interesi, kakav će biti tvoj razvoj. To se desilo u Sloveniji. Mi smo mislili ući ćemo sad u EU i svi problemi su rešeni. To je bio problem, kaže za KontraPRESS slovenački sociolog Franc Trček.

Sa ustavnošću, odvajanjem moći, medijskom slobodom i pluralizmom je raskršteno. Ljudi sa levičarskim ili liberalnim ubeđenjima gube poslove, uključujući i direktore seoskih škola, upravnike pozorišta. Mnogi od njih su jednostavno otpušteni.

Saradnja civilnog sektora i radničkog pokreta je nužna i moguća, zaključak je tribine „Perspektive radničkog organizovanja – civilno društvo i radnički pokret“