Žarka Radoja i Vladan Petković | 06/01/2026

Namjera programa je da poveže kreativne ljude iz Bosne i Hercegovine i Albanije, omogućavanjem i poboljšanjem prekograničnih odnosa i dijaloga koristeći platformu za individualne susrete, razmjenu različitih mišljenja i perspektiva o kolektivnim sjećanjima

Slogane i simbole neofašističkih i desničarskih grupa zamenili su roze ždralovi, pas rase mops (zaštitni znak Inspektora Jode), oblačići, cvetovi sa šljokicama… Poruka “Neće šetati”, upućena učesnicima Parade ponosa, intervencijom je prepravljena u “Ljubav neće smetati”.

Tema konkursa je pomirenje u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, posebno od 1991. godine.

Povodom godišnjice najveće deportacije Jevreja iz Makedonije, gotovo celokupne njene jevrejske zajednice - više od 7.000 ljudi u koncentracioni logor Treblinka, u Poljskoj, objavljujemo priču Tomislava Osmanlija, makedonskog pisca.

Autori žele da postave pitanje na koji način mediji i institucije u post-jugoslovenskim društvima kreiraju javni prostor i na taj način oblikuju kolektivno sećanje.

Vladu smo viđali i na političkim skupovima, gde nam je svojim prisustvom i pesmama otklanjao i poslednju sumnju u ispravnost stavova za koje se zalažemo, jer je bilo nemoguće i pomisliti da bi čovek takvog kalibra mogao biti na pogrešnoj strani. Za razliku od bilo koje vlade, Vladi se moralo verovati, nije nam ostavljao drugi izbor.

O filmu Vladimira Tomića, Flotel Europa, koji je prikazan u Forum sekciji Berlinskog filmskog festivala.

Zasad, čitava situacija radi za krupne igrače koji tu strukturu kontrolišu i od koje očekuju profit. U šta god da se pretvori Novi Bioskop Zvezda pitanje je ko će biti vlasnik a ko upravljač, i po kojim pravilima igre.

Marko Brecelj, Zabiti i pustare, Đaci Rodžera Kormana

Zbog kritičkog stava prema kulturnoj politici u gradu i nezgodne osobine da ne ćutimo kada mislimo da smo u pravu već zahtevamo dijalog, nismo bili simpatični ni jednoj gradskoj upravi, verovatno ni ovoj. Nažalost, u takvim situacijama dijalog izostaje, a nesporazumi pokušavaju da se reše na silu

Stotu godišnjicu njegovog rođenja dočekujemo onako kako se od nas i moglo očekivati - sa ponosnim ruševinama na mestu Brankove rodne kuće u Hašanima. Ništa iznenađujuće za naše prilike, naravno. Trebalo bi nam četvrt veka da utvrdimo pod čijom je ingerencijom kuća, zatim decenijica i po da pripremimo radove za obnovu i, najzad, dobra dva desetleća da sve to i privedemo kraju. Nije to crkva, džamija ili tržni centar, da nikne za jedno zimsko popodne

U narednih sedam dana očekuju vas horori, ciklus filmova Trifoa i razgovor o filmu "Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo"

“Odlučili smo da grafite crnokošuljaških grupa prekrijemo bojama neba. Učinilo nam se da je to idelan kontrast ideologiji koju ovakve grupe šire u javnom prostoru. Ipak, u noći kada smo izveli akciju, dočekalo nas je prijatno iznenađenje – dobar deo poruka mržnje i neonacističkih poruka već je bio ‘redekorisan’! Nadamo se da je to znak buđenja svesti o ovom problemu.”

Badjuov dolazak u Srbiju je njegovo prvo gostovanje u regionu, ako izuzmemo Sloveniju

Prvog januara 2015. navršava se sto godina otkako se u Hašanima kod Bosanske Krupe rodio jugoslovenski i srpski pisac Branko Ćopić, autor koji je na jedinstven način preplitao maštu i satiru, dečje snove i burnu epohu u kojoj je živeo

Novosadski Društveni centar dobio je na sudu spor sa Poslovnim prostorom, jer su ih nelegalno izbacili iz prostora u Kineskoj četvrti. Aktivisti su dobili ključeve barake nazad i, kako kažu, sada su još sigurniji u tom prostoru nego ranije

Na prvi pogled ovaj komad preispituje vrlinu, moralnost, beskompromisnost, korupciju i poluge moći. Ili figurira kao klasičan angažovan komad. No, on će, otići i dalje. Videće se vrlo brzo da on ispituje ulogu i sposobnost javnog delanja pozorišta danas. I spremnost pozorišta da se efikasno obrati javnosti.

U toku praznične nedelje, ekipa u Zvezdi je priredila ciklus snežnog filma i subverzivne komedije.

Blaženi rat. Samo majka kojoj čizmom gaziš sinčićevu lobanju zaista zaurla sa istinskim bolom i ne treba da se bojiš da blefira. A najveća istina je najveći izvor estetskog užitka.

Stihovi i slike otkrivaju autore potpuno kompatibilnih pogleda na svet i umetnost, pa se stiče utisak da ih je stvorila ista osoba, baš kao u izvornim haiga radovima. Ali, za potpuni doživljaj izložbe Korelacije neophodan je još jedan učesnik – posmatrač, piše u prikazu izložbe novinar Milan Vukelić