Žarka Radoja i Vladan Petković | 06/01/2026

Festival autorskog filma izražava svoju punu solidarnost sa okupacijom bioskopa ‘Zvezda’ i poziva sve umetničke radnike i radnice, ali i sve građane i građanke da se pridruže okupaciji i odbrani našeg prava na grad!

Zgrada u kojoj se nalazi danas ruinirani bioskop "Zvezda", pod prvostepenom je zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Prošetali smo bioskopom "Zvezda" nakon što su aktivisti Pokreta za okupaciju bioskopa prethodnu noć ušli u te prostorije. Delimo s vama fotografije jednog potpuno uništenog i zapuštenog prostora, nekada jednog od najlepših bioskopa Beograda.

Ispred bisokopa “Zvezda” se vijori zastava Pokreta za okupaciju bioskopa. Za subotu, kao i za narednih nekoliko dana, od 10 ujutro je planirana radna akcija čišćenja, zatim radni sastanak, u 14 sati tribina i zatim projekcije filmova.

U Kulturnom centru REX (Jevrejska 16, Beograd) biće održana promocija knjiga "Splitting: Kako sam tražio Srbe po gradu", novinara Damira Pilića i "Između crvenog i crnog: Split i Mostar u kulturi sjećanja" istoričara Dragana Markovine. Pored autora, naslovnu temu „Split i ratovi - između činjenica i fikcije“ predstaviće i sociolog Dražen Lalić, uz moderaciju Bojana Marjanovića i Žarke Radoje.

Širom grada – po ćoškovima, na simsevima, stepeništu, ispred ulaza, u žardinjerama, parkovima, na mostovima i tramvajskim stajalištima – postavljene su prave, staklene tegle sa po jednim ždralom i porukom “Ne budi ograničen. Misli.” u znak protesta zbog dešavanja sa Oktobarskim salonom i zbog politike uništavanja knjiga u Službenom glasniku

Pretpostavimo da je rokenrol muzika koja se peva na nekom od jezika iz naših krajeva jedno ljudsko telo. U tom slučaju, smrt Milana Mladenovića simbolički predstavlja dubok rez na tom telu, ožiljak koji je ostao baš negde pod levom miškom. Tu se svaka analogija sa nama poznatim medicinskim pravilnostima završava, jer se radi o ožiljku koji ni najbolji plastični hirurg ne bi uspeo da sakrije. O ožiljku koji sa svakom narednom godinom postaje sve dublji a najviše zaboli svakog petog novembra

Na današnji dan, 5. novembra 1994. godine umro je Milan Mladenović - frontmen benda EKV, član benda Šarlo Akrobata, jedan od ljudi koji je stvarao Novi talas Jugoslavije - pesnik, muzičar, čovek koji je pevao pre rata i urlao dok su tenkovi iz Beograda gazili Sloveniju, Hrvatsku i BiH.

Ne želim svojim izlaganjem da pružam privid normalnosti u trenutku kada gradska vlast donosi još jednu nerazumnu odluku po pitanju sudbine Oktobarskog salona (gazeći stručnu javnost i zaobilazeći Upravni odbor Oktobarskog salona koji je sama imenovala), jer se moje ime veže i za tu instituciju, kao učesnika na prethodnim izdanjima salona i kao deo njegove kolekcije

Za promenu formata Oktobarskog salona čula sam u subotu uveče, 25. oktobra, iz medija. Ni Odbor Salona, ni ja nismo bili ni konsultovani niti obavešteni. Zato dajem ostavku. Znam da taj čin nema težinu, pošto sam u odlasku sa mesta direktora već mesecima, ali nažalost, ima značaj jer će Upravi Grada omogućiti još jednu "pobedu", a to je postavljanje direktora ove institucije bez konkursa

Smatramo da bi svi poslenici u kulturi, a pre svega oni koji su na rukovodećim pozicijama, trebalo da se zalažu za povećanje prostora i sredstava za kulturne delatnosti, a ne za ukidanje programa obrazloženo uštedama, za koje tvrdimo da imaju kratkoročni efekat i proizvode dugoročni gubitak

Akustični set ovog moćnog dua će početi u 21 sat, a oni najavljuju neočekivane zvučne senzacije i kompaktnu svirku u isto vreme. Karte se mogu kupiti po ceni od 200 dinara, na dan koncerta u KC REX.

Na petom, jubilarnom izdanju, koje će biti objavljeno su novembru, može da se nađe i vaša pesma. Ovaj put će Femixeta biti dostupna prvenstveno u online izdanju, sa mogućnošću besplatnog slušanja i preuzimanja.

V.D. direktor Doma omladine je u poslednjem trenutku zahtevao izbacivanje sa repertoara pesama "Magla", "Hoću da budem loš" i "Sinoć si sanjao da si pas", uz obrazloženje da „nema politike“. Zato je Horkestar odlučio da ne učestvuje na proslavi pola veka DOB-a i da svoj nastup izvede ispred Doma omladine

Bez obzira što je, po rečima selektorke ovogodišnjeg Bitefa, Anje Suše, fokus festivala bio na percepciji Prvog svetskog rata, što je dominantna tema ovogodišnjih konferencija, seminara, izložbi, izbor predstava je mahom doneo one koje su posvećene propalim, podignutim, a neuspelim makro i mikro revolucijama. U njima se lamentira jednim jedinim pitanjem: „Ko su to današnji revolucionari i gde je ta revolucija, ako ni ‘pozornica nije revolucionarna?’“

Cilj ovog projekta je ne samo potvrđivanje opće uloge obrazovanja (personificiranog u Knjizi) u današnjem društvu, nego i otvaranje prostora kritičke refleksije i povećanje dostupnosti literature koja više nije široko popularna ili lako dostupna

„Težnja za istinom“ to je samo protivtežnja banalnosti, a banalnost je nemoralna. Jednako nemoralna ako je potekla iz neznanja kao i onda, pogotovu onda, ako je potekla iz kukavičluka. Na književnom polju banalnost iz neznanja rađa (ili, tačnije: umnožava) uniformnost, uništava zdravu ljudsku snagu, umnožava đubrište opštih mesta, povećava potrošnju hartije, ona je, jednom rečju, ekološki problem.

Povodom godišnjice smrti pesnika i pisca Milana Milišića, koji je poginuo tokom granatiranja Dubrovnika 5. oktobra 1991. godine, objavljujemo njegov tekst "Život za slobodu".

Izložba bi trebalo da služi novom upoznavanju koje nije moguće bez jasnog određenja prema događajima iz devedesetih godina. Nije moguće i bez prostora da prihvatimo da Beograd i Dubrovnik danas dele slične probleme.

Kada u petak 7. novembra film "20 000 dana na Zemlji" Ijana Forsajta i Džejn Polard otvori deseti jubilarni festival Slobodna zona u Centru Sava, biće to ujedno i kraj i novi početak. To je posveta i poklon vernoj publici Slobodne zone, zahvalnost za podršku, inspiraciju i istrajnost u proteklih deset turbulentnih godina, za sva naša prošla i buduća sećanja.