Klub putnika | 18/12/2022

Referendum je mnogima donio brojna preispitivanja i značajna iskušenja kada su posrijedi bili i privatni životi i odnosi. U ovom trenutku ne govorim o ishodu referenduma, već o zalaganju da se ljude probudi i potakne na djelovanje, na slobodu, na spoznaju da mogu utjecati na ono što se događa oko njih, na pravo da se uvažava i njihovo mišljenje; da ih se pita, kaže Lidija Crnčević, urednica portala dubrovniknet.hr

Statistika pokazuje da je produktivnost krupnih investitora, iako su zauzeli najplodnije zemljište, mala u poređenju s produktivnošću porodičnih farmi. Ti krupni investitori stoga nisu rešenje za dostizanje održive prehrambene sigurnosti i oni često prouzrokuju i velike poremećaje socijalne i kulturne ravnoteže.

Čitam ovih dana novine u Srbiji - svuda je Evropa. Džaba ti Evropa ako ne misliš svojom glavom šta ćeš ti u toj Evropi, koji su tvoji interesi, kakav će biti tvoj razvoj. To se desilo u Sloveniji. Mi smo mislili ući ćemo sad u EU i svi problemi su rešeni. To je bio problem, kaže za KontraPRESS slovenački sociolog Franc Trček.

Sa ustavnošću, odvajanjem moći, medijskom slobodom i pluralizmom je raskršteno. Ljudi sa levičarskim ili liberalnim ubeđenjima gube poslove, uključujući i direktore seoskih škola, upravnike pozorišta. Mnogi od njih su jednostavno otpušteni.

Sa Marijom smo između ostalog razgovarali o promenama na tržištu rada, krizi i merama štednje, izmenama radnog zakonodavstva, smanjenju javnog sektora i kako svi ovi aspekti utiču pre svega na položaj žena u našem društvu

Ukrajina je kao ulje i voda u jednoj čaši. Mogu da miruju i ne mešaju se jedno s drugim, dok ulje ne postane previše toplo. Kad krene da gori, imate eksploziju. Toga se bojim.

Nadam se da plenumi neće smatrati da je EU izvor njihovog legitimiteta. Uslovno bi se moglo reći da je veliki deo problema s postojećim političarima u tome da potvrde svog legitimiteta traže van zemlje i njenih građana, u Daytonu ili u EU ili u OHR. To doprinosi nedostatku komunikacije između političkih institucija i građana.

Ako je region pošten, region treba da reaguje, a ne da pali vatru i dalje unutra i da se ponaša onako kako se ponašaju najbliža susjedstva prema BiH.

Lako je nama sa jednim Aleksandrom Vučićem, koji je sklon, eto moram da mu priznam, da shvati da je negde pogrešio i da odstupi. Problem je sa tom ekipom koja se skupila oko SNS, a to su svi mogući karijeristi, prebeglice, klijenti, udvorice pre svega, koji misle da im je sad najbolja prilika i da je najednostavniji način, to su već navikli, – hvaliti gazdu.

Ako je Dodik tražio direktnu podršku Vučića, javno je nije dobio, kaže Žarko Korać

O posjeti Zorana Milanovića Mostaru najbolje govori slika gdje 40 do 50 ljudi ispred zgrade HDZ-a plješće hrvatskom premijeru, takozvanom socijaldemokrati. Odabran je potpuno pogrešan tajming za posjetu i ona će sigurno pomoći nacionalističkim političkim opcijama u BiH da proteste radnika i nezadovoljnih građana okrenu na mlin nacionalističke politike.

U Federaciji BiH spin ide u pravcu da su ovo bespotrebne rušilačke demonstracije huligana, a ne svih ljudi, dok u RS spin ide u pravcu da je ovo pokušaj destabilizacije RS i promjene Dejtonskog ustrojstva BiH. Ali na prazan stomak teško se primaju ti spinovi.

Svaki građanin BiH ima million razloga da izađe na ulicu i možda im ovo iz Tuzle bude okidač, kaže za Kontru Frenkie.

Jedan od najutjecajnijih poljskih intelektualaca, nekadašnji disident poljskog staljinističkog režima, glavni i odgovorni urednik „Gazete Viborče“, govori o balkanskoj politici, opasnostima koje za demokratsku poljsku državu predstavljaju netolerancija i klerikalizam, o opasnosti djelovanja radikalne desnice širom Evrope, te da li će EU preživjeti

Jedan od ciljeva umetnosti je da učini očiglednim ono što društvu nije očigledno, odnosno da ukaže na nešto što društvo guši, potiskuje i poriče. Naš san o tome da umetnost menja svet mora nastaviti da živi. Iako ne verujem da umetnost menja svet, ali ga čini ljudskim i onakvim kakav je i sada – sa svim dobrim i lošim stvarima.

Poruka koju šalje lokalna vlast u slučaju Tešin je: Mi možemo bilo šta, vi nama ne možete ništa. To je krajnje očekivana poruka. To je politički kod orijentalnih despotija, nekadašnjeg Otomanskog carstva, Severne Koreje, Belorusije, takvih sredina. Mi smo se vremeplovom vratili u jednopartijski sistem. Tešinu su „nepoznati počinioci” dva puta u toku dve uzastopne noći uništavali automobil. Živeli.

Ništa mi ne može vratiti roditelje i sestru, ali bih ipak volio da su ubojice bile osuđeni. Značilo bi mi da je Munib Suljić osuđen zato što je ubio dijete, ali njega više nema, umro je. Ništa mi ne bi vrijedilo da je Siniša Rimac i 150 godina u zatvoru, jer je bio osuđen za druge zločine, ne zbog ubojstva moga oca. No ipak sam se strašno iznenadio kada ga je tadašnji hrvatski predsjednik Stjepan Mesić prije četiri godine pomilovao. To ne mogu shvatiti

Djecu se ne uči ispravnim stvarima. Uči ih se tome da je drukčije loše, da bez obzira na sve ne priznaju poraz. Uči ih se na kraju egomanijakalnom ponašanju, u kojem je uvijek u pravu njihova nacija. To je jako zajebana stvar. Ja živim u Izraelu, znam šta je to. Ovdje to ubija povjerenje u nekakvu budućnost.

Dok je grad pun turista, Dubrovčane ne zanima u čije privatne džepove se odlijevalju milijuni kuna, kaže Đuro Capor iz inicijative "Srđ je naš" koja je ovogodišnji dobitnik nagrade "Krunoslav Sukić" za nenasilnu akciju

Pokazuje se da je nemoguće obračunavati se s nacionalizmom, ne samo u Hrvatskoj, na način taktički, u smislu pogledaćemo koji su među njima kulturniji i pametniji pa ćemo s njima zajedno nešto pokušati. Tu se pokazuje da je to iluzija, izjavio je u intervjuu za Oslobođenje Boris Buden, filozof i teoretičar kulture.