Niti jedna zemlja na ruti od Makedonije do Slovenije nije se suočila sa ozbiljnim prijetnjama izbjegličkog vala jer izbjeglice same po sebi ne mogu biti prijetnja. Ali bogate zemlje članice EU dolazak ljudi koji bježe pred ratovima i siromaštvom vide kao prijetnju njihovim društvima i zato su osmislile podaničku politiku „zatvaranja balkanske rute“ u što su se sve zemlje na ruti „upecale“, kaže za KontraPRESS Gordan Bosanac iz Centra za mirovne studije

„Znaš li šta će biti s nama?“, najčešće je pitanje u Idomeniju ovih dana. Nas će sve prebaciti, jel’ da? Mi smo Sirijci, nas neće vratiti u Tursku, mi smo pod planom relokacije? Došla si iz spoljnjeg sveta, šta kažu o nama, hoće li nam pomoći? Znamo, da, znamo da se granice neće otvoriti, ali šta će sad biti s nama?

„Evropa“ ne može protiv većine izabranih većina i protiv jasnog trenda evropskog mišljenja, iako ga privatno njeni državni činovnici preziru. Oni javno krše međunarodne dogovore, evropske zakone koji su na snazi i pravila koja ih obavezuju kako bi nekako održali ovu građevinu koja se ruši, iako originalni, savršeni sadržaj Evropske unije ubrzano nestaje, kaže G. M. Tamaš

Od septembra do decembra sam obilazila granice, pokušavajući da shvatim razmere problema izbeglica na putu ka njihovom odredištu, ali i u šta se pretvara nekada željena Evropska unija.

S jedne strane hiljade izbeglica koje nakon višednevnih i višenedeljnih putovanja pokušavaju da dođu do željenih zemalja Evropske unije; s druge strane, članice EU koje ne umeju ili ne žele da se snađu i izbore sa ovim izazovom. Na njihovoj ruti, Berkasovo, na granici Srbije sa Hrvatskom, samo je jedan u nizu prelaza koji ih vodi ka boljem životu. Preći će ga, htele to vlasti ili ne.

Mrzim to što radi mađarska vlada, ali za trenutno stanje je primarno odgovorna Nemačka. I način na koji su promovisali Dablinske sporazume. EU traži žrtvenu jagnjad, a izbeglice su uvek laka meta. Mislim da je to upravo još jedan od razloga zašto bi mogli gledati porast fašizma.

Reke ljudi idu peške železničkom prugom od Srbije ka Mađarskoj. Preplašeni su od uzimanja otisaka prstiju, idu pa se vraćaju i opet idu jer izbora nemaju. Moraju ući i izaći iz Mađarske do 15. septembra kada stupaju na snagu novi zakoni. Mađarska ih je u nedelju puštala dalje, međutim, Nemačka je najavila obustavu železničkoj saobraćaja.

Četvrtak je bio dan za kišu. Izbeglice, koje se nalaze po beogradskim parkovima, pokušale su da se sakriju bilo gde, uključujući i drveće u parku.

Antifašizam se danas brani na granicama, po putevima... Svuda gde su izbeglice. Brani se u kolima ljudi širom neke druge Evrope, koji su odlučili da se ne boje hapšenja, i krenuli da prevezu ove pešake dokle mogu. Kada pogledam mapu sveta, pogledam odakle su krenuli i gde su se uputili, umorim se od razdaljine. Kada dođu u Beograd, mislimo da su blizu cilju, a pred njima je još skoro cela Evropa.

Veliki broj ljudi se javio da pita kako pomoći. Od pojedinačnih pitanja došlo se do ozbiljne akcije i za sada, za vikend dolaze dvoja kola sa pomoći iz Sarajeva i iz Zagreba

Kolege su donele pomoć iz Hrvatske, gledamo kome da je damo. Otac, naslonjen na drvo drži u naručju devojčicu u ćebetu. Priđemo da pitamo kako su. Ne govore engleski, ali momak iz parka koji je s nama govori, pa nam prevodi. Malena tri dana nije spavala, a ni roditelji s njom. Otrovala se hranom i povraća.

"Ti ljudi prelaze 10 - 15 kilometara da dođu do granice sa Makedonijom, neki od njih uzimaju ilegalne autobuse koji ih ostave nekoliko kilometara ispred, ali svejedno taj deo moraju da prepešače. Izmoreni su, gladni, dehidrirani... Na takve ljude su bacili suzavac“, priča makedonska aktivistkinja Gabriela Andreevska, koja celu noć i čitav dan bila sa izbeglicama i pomagala im.

Gdje god da su hidroelektrane planirane, lokalno stanovništvo pruža otpor i jasno je da one ne mogu više lažno da se predstavljaju kao šansa razvoja lokalnih zajednica, kaže Nataša Crnković

Pojavljivanje premijera Srbije pred porodicama žrtava ne može biti shvaćeno kao gest pomirenja jer mu nije prethodilo prihvatanje odgovornosti za politiku koju je promovisao. No napad na njega se nije smeo dogoditi.

Politika Gruevskog je toliko ponizila inteligenciju i profesionalce makedonskog društva, toliko je ugrozila slobodu svakog građanina i oduzela neka od osnovnih ljudskih prava, da su ljudi u stanju očajanja i besa napokon pobedili vlastiti strah i počeli protestirati.

“Zanimljivo je kako je sve što se dogodilo samo pojačalo uvjerenje među ljudima, ne samo u Kumanovu već i u Skoplju, da se ovdje radi o političkoj konstrukciji. O predstavi koja zapravo služi da se trenutačna politička garnitura održi na vlasti", kaže Danka Derifaj.

Ako fašizam definišete kao ekstremizam, rasizam, nacionalizam – onda ne. Nema pobede, vratili su se. Demonstrirali su u Drezdenu. Nikada zapravo nisu potpuno nestali, ali se sada u delovima Evrope, nažalost pojavljuju ponovo

Nepoznata osoba ostavila je venac na kojem piše „Poslednji pozdrav“ u utorak uveče u kući Borjana Jovanovskog, uglednog makedonskog novinara i urednika on line media Nova TV. Novinari ga u sredu vraćaju nazad Vladi Makedonije

Stojimo iza naših saznanja te pozivamo zvaničnike MUP-a da stanu u kraj svakom nasilju policije te da promptno sprovedu istragu o navodima zlostavljanja iznijetim u izveštaju Human Rights Watch-a, kaže Emina Ćerimović

Prema rečima Radomira Lazovića, člana Inicijative, Komunalna policija je procenila da se radi o reklamnom materijalu, iako zaposleni u Opštini Palilula, kojoj su se aktivisti obratili za dozvole, smatraju suprotno