Više od svesti o značaju javnih dobara, pojavila se svest o važnosti načina upravljanja tim dobrima. Tokom prve godine okupacije, pet pozorišta su okupirali radnici u kulturi i građani i takve akcije nastavljaju da se dešavaju, kaže za Kontra PRESS italijanska glumica Silvija De Fanti, učesnica trogodišnje okupacije pozorišta Valle

Novinarstvo, shvaćeno kao kritičko promišljanje, informiranje o društvenim dešavanjima je proterano. Jedva preživljava po malim portalima. Novinari su uplašeni, a nakon ovoga sa Kežarovskim kompletno traumatizirani, kaže predsednica Sindikata novinara Makedonije Tamara Čausidis

Već duže vrijeme nezavisna kultura na Balkanu tinja i gasi se, ljudi su izgubili slobodu izražavanja, taj impuls da mogu i smiju reagovati. Došli smo u situaciju da moramo naučiti da mislimo kritički, da moramo naučiti da struktuirano razmišljamo, kaže Vildana Drljević

Bili smo u poseti Centru za izbegla lica i migrante u Krnjači.

„Mislim da je trend da ljudi idu u kino opet. Ovaj individualizam ih ubija i mislim da su to shvatili. Zato 35 mm trake jesu jako bitne jer ako cele generacije odrastaju na torentima one ne shvaćaju film kao širok društveni pojam, nego nešto što on gleda kući na kompjuteru. Mislim da su kino i projekcija u izvornom obliku jako bitni kako bi se stvorila svest o razmišljanju o filmu“, naglasila je Močnik.

Iako su 3. septembra izbačeni iz prostora bioskopa "America" u centru Rima, zahvaljujući dvogodišnjoj borbi, uz podršku lokalne zajednice, umetnika Italije i vlasti, aktivisti su uspeli da se izbore da se zgrada i bioskop stave pod zaštitu države, što je potvrđeno krajem novembra. To onemogućava privatnog vlasnika da zgradi menja namenu i izgled

Napravljena je radna grupa pri Ministarstvu privrede za preispitivanje privatizacije "Beograd filma" * Pravnici smatraju da su šanse da se time promeni status bioskopa male * Moguća promena zavisi samo od političke volje

Cilj ulaska u bioskop „Zvezda“ treba, između ostalog, da bude širenje slobode, mogućnost da se konstantno otvaraju problemi položaja kulture u društvu, odnosa tržišta i države u poslovima kulture, problem privatizacije... To su neki od zaključaka sa razgovora o kulturi i tržištu, koji je održan u Novom bioskopu „Zvezda“ u subotu, 29. novembra

Prošlo je sedam dana od kad su aktivisti ušli u Novi bioskop Zvezda.

Prisutnima u sali se preko skajpa obratio i Nikola Đivanović, kupac “Beograd filma”, koji je zbog finansijskih malverzacija sa bioskopima osuđen na tri godine zatvora 2011. godine, i pušten na slobodu nakon odsluženja dve trećine kazne. Njegovi odgovori su pokazali haotičnost privatizacijske prakse u Srbiji koja tajkunima daje prostora za manipulaciju

Ako 'Zvezda' uspe, to će biti velika nada za sve nas, nada da nismo skroz pukli, da ova zemlja još ima ljude, a ne robote, kaže Nikola Rakočević

Prošetali smo bioskopom "Zvezda" nakon što su aktivisti Pokreta za okupaciju bioskopa prethodnu noć ušli u te prostorije. Delimo s vama fotografije jednog potpuno uništenog i zapuštenog prostora, nekada jednog od najlepših bioskopa Beograda.

Etična banka stavlja bankarstvo u potpuno drugu ulogu. To su banke koje ne gledaju samo čistu ekonomsku korist, nego gledaju da projekt osim što je ekonomski održiv, uz to mora imati i pozitivnu društvenu i ekonomsku funkciju, ne smije imati negativne posljedice na društvo u kojem djeluje, poput povećanja nezaposlenosti, socijalne nejednakosti i slično

“Smešno je to što radite. Stavili su vas u položaj da nemate prava da kažete ništa kao stručnjaci o ovome što radite. Crvenite, znamo da crvenite među sobom zbog toga“, kazao je Radomir Lazović iz Inicijative, a na pitanje jednog od članova komisije šta žele da postignu bukom, odgovorio je: “Da vam pokažemo koliko ima ljudi koji su protiv toga što radite. Vi ste upoznati sa činjenicom da je ovo protiv zakona.“

„Potpisnici ovog proglasa odlučni su da daju sve od sebe kako bi sprečili izvršnu vlast da nas vrati u mračni period devedesetih, kada smo hapšeni, osuđivani, optuživani, progonjeni, a mnogi od nas platili su i najvišu cenu. Ako ni zbog čega drugog, onda makar zbog njih dužni smo da slobodu koja je teškom mukom decenijama osvajana nastavimo da čuvamo i branimo“, navodi se u proglasu NUNS-a

Izložba bi trebalo da služi novom upoznavanju koje nije moguće bez jasnog određenja prema događajima iz devedesetih godina. Nije moguće i bez prostora da prihvatimo da Beograd i Dubrovnik danas dele slične probleme.

“Vi ćete biti ti koji će da upropaste ovaj grad, vi što se smejete i sablažnjavate sada. Beograd nije na prodaju. To što vi mislite da ćete da ga prodate, nećete tako lako i to što je vas briga, nas nije”, kazao aktivista inicijative "Ne da(vi)mo Beograd" Radomir Lazović poslanicima Skupštine Beograda koji su u četvrtak izglasali izmene i dopune Generalnog urbanističkog plana

Status vojne imovine, te način korišćenja i ustupanja vojnih objekata je pitanje koje do sada većina zemalja nastalih raspadom SFRJ, nije rešila. Vlasti su sklonije da ostave napuštene objekte da propadaju, nego da ih ustupe civilnom sektoru i lokalnim preduzetnicima.

U kakvom su odnosu protestni pokreti i zvanične politike, da li mogu dovesti do neophodnih promena i na koji način u Evropskoj uniji mogu uticati na odluke koje se donose, neka su od pitanja kojima su se bavili učesnici panel diskusije „Transformativna moć društvenih pokreta“ koja je održana u subotu, 23. avgusta u Hrvatskom domu, u okviru Zelene akademije na Visu.

Tri nedelje traje program umetničkih intervencija, instalacija i performansa u Starom gradu u Dubrovniku, kojima umetnici pokušavaju da skrenu pažnju na stanje u kojem se našao grad suočen sa masovnim turizmom poslednjih godina. Deo programa biće predstavljen i na izložbi dubrovačke nezavisne scene u Beogradu, koja će se održati od 25. septembra do 18. oktobra u galeriji "Podroom" Kulturnog centra Beograda